Đubrenje kukuruza u poljoprivredi - optimalna podrška za idealan razvoj

Đubrivo nastalo kao ostatak fermentacije u biogasnom postrojenju je popularno đubrivo u poljoprivredi zbog visokog sadržaja hranljivih materija. Može biti čvrst ili tečan, a naziva se i biogasni tečni stajnjak.
KWS je za vas napravio sažetak efekata koje fermentacija ima na suvu materiju i sadržaj hranljivih sastojaka. Ovi efekti uvek zavise od vremena zadržavanja supstrata u fermentoru, temperature u fermentoru, zapreminskog opterećenja fermentora i fizičkih i hemijskih uslova.

Koliko hranljivih materija ima u kojem đubrivu?

Odabir pravog đubriva sa odgovarajućim hranljivim materijama je važan kako bi se za biljku obezbedilo optimalno snabdevanje hranljivim materijama. KWS je uporedio sadržaj hranljivih materija u različitim đubrivima.

Izvor: Poljoprivredna komora

Azot je veoma važan za rast biljaka, zdravlje biljaka, a samim tim i za prinos. Pridržavanje pravih doza ovde je presudno, ne samo sa stanovišta životne sredine, već i kada je u pitanju zdravlje biljaka. Mora se usvojiti pristup zasnovan na potrebama.

Uopšteno, preporučuje se količina azota od približno 140 - 200 kg N/ha (u zavisnosti od očekivanog prinosa).
U ranoj fazi razvoja kukuruza postoji visok rizik da je azot preseljen u dublje slojeve zemljišta putem kiše u obliku nitrata. Azot u obliku amonijuma nije vezan u zemljištu i samim tim nije izložen riziku od ispiranja. Sem toga, kukuruz je u stanju da apsorbuje amonijum u vrlo ranoj fazi. Za ekonomsku, ekološku i strukturnu optimizaciju snabdevanja biljaka azotom, tokom vegetacije mora se uzeti u obzir kako sadržaj Nmin, tako i zamena azota. Da bi se odredila količina azotnog đubrenja, pored željenog obima prinosa, moraju se uzeti u obzir različiti izvori snabdevanja azotom i uzroci gubitaka azota.

Upotreba azotnih đubriva regulisana je Pravilnikom o đubrivima.

Za fosfor, na zemljištima sa srednjim nivoom snabdevanja preporučuje se đubrenje od 40 do 80 kg/ha p₂0₅ .

U početku svog razvoja, posebno u hladnim uslovima, kukuruz je slabo snabdeven fosforom. U ovoj fazi rasta, korenov sistem biljke kukuruza još nije u potpunosti razvijen i sposobnost usvajanja fosfora je mala, posebno na hladnim, neaktivnim zemljištima ili po hladnom vremenu. Po pravilu, nedostatak fosfora je privremeni nedostatak.

Dovoljno snabdevanje fosforom u ovoj fazi najbolje se postiže đubrenjem pod korenom, zajedno sa početnim aditivom za azot. U praksi se primarno koriste NP đubriva (npr. DAP, MAP). Na lokacijama sa visokim nivoom snabdevenosti fosforom (nivo D, E), sadržaj fosfora se može smanjiti bez štetnih efekata. Pogodna su NP đubriva sa pojačanim azotom (npr. odnosi N/P 20 + 20, 25 + 15). Đubrenje pod korenom se može dozvoliti u potpunosti samo sa vrlo visokim fazama snabdevanja. Snabdevenost mladih biljaka na dobro snabdevenim lokacijama je osigurana dozom od 30 kg fosfora uz odgovarajuću količinu azota.

Za kalijum je preporučljiva količina đubrenja od 200 - 240 kg/ha K₂O.

Kalijum je uključen u aktiviranje brojnih enzima u metabolizmu biljaka i utiče na stvaranje ugljenih hidrata. Pored toga, kalijum je odgovoran za održavanje osmotskog pritiska u ćelijama, a time i za regulisanje ravnoteže vode. Nedostatak kalijuma sprečava apsorpciju vode i povećava neproduktivnu potrošnju vode. Manjak kalijuma u kombinaciji sa viškom azota dodatno smanjuje otpornost na štetočine i bolesti. Biljke koje su optimalno snabdevene kalijumom preživeće sušne periode mnogo bolje.

Dobra snabdevenost kalijumom povećava održivost i otpornost na trulež stabljike i važna je za potpuno formiranje klipa. Kao sve druge biljke bogate ugljenim hidratima i kukuruz ima veoma visoku potrebu za kalijumom. Sve do faze metličenja, u proseku je neophodno 240 kg K₂O se apsorbuje po hektaru. Rezultati trenutnog ispitivanja zemljišta takođe se moraju uzeti u obzir u cilju utvrđivanja potrebe za đubrivom. Preporuka đubriva na mestima sa normalnim nivoima kalijuma: Korn-Kali do zrna i silažnog kukuruza u proleće. Pri prosečnom prinosu od 5 – 6 dt/ha, pri visokom prinosu od 6 – 7 dt/ha (izvor: K + S Kali GmbH).

Za magnezijum se preporučuje đubrenje 40 – 70 kg/ha MgO.

Većina magnezijuma (dve trećine) se apsorbuje između zatvaranja reda i cvetanja. Za zemljišta sa nedovoljnim snabdevanjem, preporuka je da se širi 2 – 5 dt/ha kieserite (pod koren) ili 1 – 2 dt/ha kieserite (pod koren) u kombinaciji sa NP đubrivom (izvor: K + S Kali GmbH).

Na normalno snabdevenim zemljištima, potreba kukuruza za magnezijumom najlakše se ispunjava upotrebom mineralnih đubriva koje sadrže magnezijum (npr. Korn-Kali) i krečnjak. Gašeni ili domaći kreč sadrži oko 5 – 15 % MgO. Snabdevanje magnezijumom ne može se obezbediti samo đubrenjem tečnim stajnjakom, jer je odnos kalijum-magnezijum u tečnom stajnjaku oko 4, što je previsoko: 1.

Đubrenje sa 30 – 40 kg/ha S je idealno, zavisno od potrebe za hranljivim materijama.

Zbog smanjenja unosa sumpora preko vazduha (<10 kg/ha), poslednjih godina đubrenje sumporom je dobilo na značaju za obezbeđivanje prinosa i kvaliteta. Veći deo (do 90 %) sumpora u zemljištu je u organskom obliku i dostupan je tek nakon mineralizacije. Dinamika konverzije hranljivih materija sumpora uporediva je sa azotom. Na lakim zemljištima može se očekivati ispiranje. Đubrenje sumporom mora biti prilagođeno potrebama useva i treba ga vršiti zajedno sa đubrenjem azotom. Sumpor takođe poboljšava korišćenje azota.

Na farmama sa stokom, nedostatak sumpora je malo verovatan, jer, na primer, putem tečnog stajnjaka sumpor prodire u zemljište brzinom od 0,3 – 0,5 kg/m³ .

Dobra zaliha krečnjaka pospešuje strukturu zemljišta, životni vek zemljišta i pruža pouzdanost prinosa. Rizik od sabijanja ili sedimentacije zemljišta je smanjen, što ima pozitivan uticaj na rast biljaka. Preporučeno đubrivo uvek zavisi od tipa zemljišta i pH-vrednosti zemljišta.

Pozitivni efekti prekalcifikacije sa 1,5 – 2 t/ha CaO:

• Unapređenje strukture i zagrevanje zemljišta
• Sprečavanje stvaranja mulja i acidifikacije

U zavisnosti od tipa zemljišta, treba se usredsrediti na određene pH-vrednosti.

Posledice pH-vrednosti koje su previsoke:
Dostupnost mikro nutrijenata smanjuje se sa povećanjem nivoa pH-vrednosti.

Posledice pH-vrednosti koje su preniske:

• Određivanje hranljivih materija
• Oslobađanje toksičnih elemenata
• Smanjenje biološke aktivnosti
• Pojava strukturnog oštećenja

Uzroci zakiseljenosti zemljišta:

• Ostaci korena biljke i organizama u zemljištu
• Povlačenje kroz biljke
• Ispiranje (100 – 400 kg CaO/ha godišnje)
• Upotreba kiselih đubriva (npr. amonijum sulfat nitrat, urea)

Snabdevanje elementima u tragovima razmatra se naročito kod visokih prinosa i na suvim mestima.

Đubrenje se može obaviti preko zemljišta ili folijarno. Kod đubrenja zemljišta, tehnika širenja je ograničavajući faktor; kod folijarnog đubrenja, to je razvojni stadijum kukuruza. Pored toga, različiti faktori lokacije i vremenski uslovi utiču na efikasnost mikro elemenata kao što je prikazano u sledećoj tabeli.

Đubriva su veoma efikasno sredstvo za povećanje prinosa. Međutim, treba imati u vidu da đubriva imaju znatan udeo u troškovima biljne proizvodnje i da oni iznose između 10 i 30% cene koštanja. Zato se danas pred svakog proizvođača postavlja zadatak da se đubriva koriste racionalno, što se postiže pravilnim određivanjem doza, načina i vremena primene đubriva. Da bi se mogle dati pravilne preporuke za racionalnu primenu đubriva, neophodno je raspolagati sa podacima o hemijskom sastavu zemljišta i biljaka na svakoj parceli na gazdinstvu.

Na osnovu hemijskog sastava zemljišta i biljaka ocenjuje se nivo obezbeđenosti ispitivanog zemljišta u hranljivim elementima, i daje preporuka za đubrenje i plan đubrenja.

Značaj pravilnog uzimanja uzoraka zemljišta za analizu je u tome što od toga kako je uzet uzorak (pravilno ili nepravilno), zavise i rezultati analize, te prema tome i ispravnost zaključaka i mera koje se predlažu.

Postoji više sistema uzimanja uzoraka i oni se u većoj ili manjoj meri razlikuju među sobom, ali svim ovim sistemima zajednički su izvesni principi koji se moraju poštovati.

Uzimanje uzoraka zemljišta predstavlja jednu od najznačajnijih mera u pravilnoj primeni đubriva u sistemu kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva. Uzorci zemljišta mogu biti pojedinačni, ako se uzimaju sa jednog mesta na parceli i prosečni, koji se sastoje od više pojedinačnih uzoraka (od 20 do 25). Uvek je bolje uzimati prosečne uzorke. Jedan prosečan uzorak uzima se sa površine od 3 do 5 ha, što zavisi od ujednačenosti parcele.

Kukuruz dobro reaguje na primenu organskih đubriva. Primena organskih đubriva se naročito preporučuje kada se kukuruz gaji više godina na istom zemljištu. Visoki prinosi kukuruza mogu se dobiti i zaoravanjem slame pšenice, stabljika kukuruza i dr., ali i sa primenom mineralnih đubriva. Mnogo je bolje upotrebiti manje količine stajnjaka ali češće. Najveći efekat se dobija pri upotrebi 15-30 t/ha stajskog đubriva. Poželjno je zaoravanje stajnjaka u jesen, jer će se iz njega iskoristiti 30-40% P2O5 i 50% N. Fosforna i kalijumova đubriva unose se pod kukuruz prilikom obrade zemljišta, i to od 1/2 do 2/3, od predviđene količine ili pak cela količina. Ostatak ovih đubriva unosi se u proleće, pri pripremi zemljišta za setvu. Tom prilikom primenjuju se i azotna đubriva u čitavoj količini. Negde se smatra da je poželjna prihrana azotom kod kukuruza, a negde da je, ukoliko se primeni dovoljna količina azota pre setve, ona dovoljna da obezbedi ishranu biljaka tokom čitave vegetacije. Zahtevi za mikroelementima su veći u odnosu na ostale žitarice.

Potrebno je poznavati količinu pristupačnog azota u zemljištu pre određivanja potrebnih količina đubriva za neku kulturu, kao i potrebe pojedinih kultura u azotu. Takođe, u okviru pojedinih kultura potrebe u azotu variraju i u okviru različitih genotipova (hibrida).

Na slici 2 prikazana je zavisnost prinosa kukuruza (žuta kriva linija) i količina neiskorišćenog azota (plava kriva linija) u zemljištu od primenjenih doza azotnih đubriva. Primena doze azota koja odgovara tački C u donjem delu grafikona utiče na ostvarivanje prinosa zrna kukukruza u tački C na krivoj i količini neiskorišćenog azota u tački C na desnoj strani grafikona. Ako pogledamo vrednosti tačke A, videćemo da je tu primenjena najveća količina azota, ostvaren najveći prinos zrna i najveće su vrednosti neiskorišćenog azota u zemljištu. Zatim, posmatrajući tačku B vidimo da je tu primenjena za 1/4 manja doza azota u odnosu na tačku A, da je ostvaren skoro isti prinos zrna, a da je količina neiskorišćenog azota u zemljištu nešto malo veća u odnosu na slučaj C. To znači da je vrlo važno znati koju količinu azotnih đubriva primeniti u cilju ostvarivanja visokih prinosa, dobrog kvaliteta, uz ekonomičnost i zaštitu životne sredine.

Đubrenje vodećih ratarskih biljaka pa samim tim i kukuruza, bitno zavisi i od količine padavina u periodu oktobar-februar. Što je količina padavina veća u tom periodu, veći je efekat primene azota u proleće u odnosu na jesenju primenu. Takođe, postoji negativna korelacija između letnjih padavina i optimalnih doza azota. Ukoliko su letnje padavine obilnije, utoliko je i mineralizacija organskog azota iz zemljišnih rezervi veća, azot u zemljištu je pristupačniji biljkama, te se time umanjuje potreba za unošenjem azota iz mineralnih đubriva. Kada je sadržaj vlage u zemljištu blizu vlažnosti venjenja aktivnost mikroorganizama skoro sasvim prestaje. Intenzitet mineralizacije je najbrži neposredno posle ponovnog vlaženja zemljišta, a zatim opada. U zemljištu koje je se naizmenično vlaži i suši oslobodiće se više azota u odnosu na zemljište koje je neprekidno bilo vlažno.