Radimo na nekoliko ciljeva u pogledu selekcije radi ostvarivanja viših poljoprivrednih prinosa.

Porast prinosa
U pogledu gajenja silažnog kukuruza, prinos čitave biljke ima važan udeo. Za selekciju kukuruza za zrno, važna osobina je prinos zrna. U kontinentalnom delu Evrope, stručnjaci za selekciju kukuruza za zrno u obzir uzimaju i bezbedan rast i stoga se trude da zrnu obezbede povećanu zalihu vode pre žetve. Pored prinosa, aspekt stabilnosti prinosa postaje sve važniji usled izraženih klimatskih promena. Sposobnost uspravnog položaja i tolerancija na sušu takođe imaju važnu ulogu.

Povećanje tolerancije na abiotski stres
Unapređenje tolerancije na sušu predstavlja važan cilj selekcije i izuzetno je značajan, naročito u jugoistočnim i istočnim delovima Evrope.

Unapređenje efikasnosti hranljivih materija
Naročito u zapadnom delu Evrope, unapređenje efikasne iskoristivosti azota predstavlja važan cilj selekcije. To znači da, čak i pri ograničenom đubrenju, to ne bi trebalo da utiče na prinos useva i oni treba da zadrže visok nivo produktivnosti.

Unapređenje tolerancije na bolesti
Kako bi unapredili toleranciju na bolesti, stručnjaci za selekciju prvenstveno se usmeravaju na gljivične bolesti. Gljivica Fusarium, siva pegavost lista i trulež klipa kukuruza predstavljaju značajne primere. Međutim, učestalost ovih gljivičnih bolesti varira od regiona do regiona.

Kvalitet
Kao osobina kvaliteta, svarljivost igra važnu ulogu u selekciji silažnog kukuruza.

Porast prinosa
Kod šećerne repe je ključan prinos šećera. To zavisi od sadržaja šećera i od prinosa korena, pri čemu su obe parcijalne osobine obrnuto proporcijalne.

Unapređenje otpornosti na štetočine i bolesti
Mnoge biljne bolesti mogu da utiču na prinos šećera i kvalitet. One obuhvataju različite virusne bolesti, izazvane rizomanijom (patogeni virus nekrotičnog žutila nerva listova repe), virusima žutila ili virusom kovrdžavosti vrha. Pod objedinjujućim pojmom gljivične bolesti, stručnjaci za selekciju razlikuju patogene lista, kao što je cerkospora (patogen bolesti pegavosti lista), pepelnica, rđa repe i ramularija, zatim patogene korena koji uključuju rizoktoniju (patogen truleži repe) i gljivicu Aphanomyces (patogen truleži korena). Pored biljnih bolesti, stručnjaci za selekciju se takođe usredsređuju na nematode i različite vrste insekata.

Otpornost na udarce
Sorte otporne na klijanje manje su podložne uticajima vernalizacije, kao što su niske temperature i kraći dan. To sprečava dvogodišnje biljke repe da cvetaju u prvoj godini na polju. Cvetanje bi smanjilo sadržaj šećera i težinu repe jer bi se sve istrošilo na rast cvetova.

Kvalitet soka
Kvalitet soka utiče na prinos šećera dok se repe kuvaju u rafineriji šećera. Ovde je cilj smanjenje elemenata koji formiraju melasu, kao što su kalijum, natrijum i amino-azot. Melasa se vezuje za delove šećera, smanjujući prinos prilikom izdvajanja šećera iz soka.

Otpornost na herbicide
Razvoj sorti šećerne repe otporne na herbicide važan je za suzbijanje korova, kako u tradicionalnom tako i u uzgoju GMO kultura.

Povećanje tolerancije na abiotski stres
Tolerancija na sušu, vrućinu i povišene koncentracije soli predstavljaju važne ciljeve selekcije.

Porast prinosa
Glavni cilj je visok, stabilan prinos. To se postiže dobrom ravnotežom između prinosa i svojstava stabilizacije prinosa, poput sposobnosti uspravnog položaja, tolerancije na stres i zdravlja biljke.

Povećanje tolerancije na abiotski stres
Otpornost na zimu i tolerancija na sušu i vrućinu predstavljaju važne ciljeve selekcije. Ozima pšenica se seje na jesen i zimu prezimi na polju. Za sorte koje nisu prilagodljive niskim temperaturama, postoji veliki rizik od izmrzavanja. Kruna biljke (deo pšenične stabljike neposredno ispod površine) ključna je za preživljavanje biljke. Sposobnost krune da preživi niske temperature odlučujuća je za to da li će pšenica da nastavi da raste na proleće.

Pekarski kvalitet
Pekarski kvalitet je uslovljen sadržajem proteina, kvalitetom proteina, prinosom brašna, apsorpcijom vode i, naročito, zapreminom hleba.

Unapređenje otpornosti na štetočine i bolesti
Različite vrste gljivica utiču na prinos ili kvalitet pšenice. U tom pogledu, stručnjaci za selekciju koncentrišu se na otpornost protiv bolesti stabla, lista i klasa, kao što su sočivasta pegavost, žuta rđa, mrka rđa, septorija lista i pegavost.

Porast prinosa
Važan cilj je visok, stabilan prinos. U slučaju gajenja raži, prinos zrna i prinos biomase igraju važnu ulogu. Kako bi se povećala stabilnost prinosa, stručnjaci za selekciju se fokusiraju na osobine, kao što su stabilnost, gustina i masa 1.000 zrna. Ali otpornost na biljne bolesti i tolerancija na činioce abiotskog stresa takođe imaju veliki uticaj.

Agronomske osobine
Važne agronomske osobine gajenja raži predstavljaju dobra sposobnost održavanja uspravnog položaja, veliko zrno (masa 1.000 zrna), stabilna gustina, blagovremena pojava klasja i sazrevanje zrna.

Unapređenje otpornosti na bolesti
Postoje brojne štetne gljivice koje imaju veliki uticaj na zdravlje lista raži. Naročito u slučaju raži za zrno, mrka rđa je jedna od najčešćih bolesti lista, ali i crna rđa polako dobija na značaju. Fuzarioza takođe ima značajan uticaj na stabilnost prinosa raži i uglavnom je relevantna u Severnoj Americi. Među virusnim bolestima, SCMV virus (mozaični virus žitarica koji se prenosi putem zemljišta) i WSSMV virus (mozaični virus pšenice koji izaziva pojavu vretenastih pruga) postaju sve značajniji.

Glavnica (claviceps purpurea) i dalje predstavlja jedan od najznačajnijih patogena za gajenje raži. Štetu koju glavnica nanosi ne odnosi se previše na prinos, već na toksične alkaloide u zrnima. Visoka koncentracija u usevima ograničava komercijalizaciju kako za ljudsku ishranu tako i za stočnu prehranu. Kao stranooplodna biljka, raž se oslanja na prenos polena vetrom. Neoprašeni otvoreni cvetovi mogu se zaraziti glavnicom u slučaju nedovoljne količine polena. To treba izbeći ciljanim poboljšanjem količine polena. Hibridna sorta raži PollenPlus ima genetski veći kapacitet prema polenu. Zahvaljujući većoj količini polena, oplođenje je ubrzano jer se komušine brzo zatvaraju, tako da spore glavnice ne mogu da dopru do njih.

Osobine kvaliteta
Važne osobine kvaliteta raži su otpornost na preterani rast i sadržaj proteina raži. Takozvani preterani rast javlja se kada kora ploda na klijancu pukne napola. Preterani rast može da izazove, na primer, ozbiljan nedostatak u pogledu pekarskih osobina.

Tolerancija na abiotski stres
Raž odlikuje superiorna otpornost na stres izazvan sušom, u poređenju s drugim usevima. Uprkos tome, stručnjaci za selekciju neprestano tragaju za unapređenom otpornošću na stres izazvan sušom. Pored otpornosti na stres izazvan sušom, prioritet ima razvoj hibrida otpornih na zimu za hladnije regione Istočne Evrope i Severne Amerike. Međutim, razvoju hibrida na tržištima Centralne Evrope takođe pogoduju ovi programi selekcije.

Prinos
Cilj je visok, stabilan prinos. To se postiže dobrom ravnotežom između prinosa i svojstava stabilizacije prinosa, poput sposobnosti uspravnog položaja i zdravlja biljke.

Unapređenje otpornosti na bolesti
Različite vrste gljivica utiču na prinos ili kvalitet ječma.
To obuhvata gljivične bolesti, poput pepelnice, mrežaste pegavosti, patuljaste rđe, paleži i ramularije. Unapređena otpornost na viruse, kao što su mozaični virus žutila pasulja BYMV (prenosi se putem zemljišta) i virus izazivač žute patuljavosti ječma BYDV (prenose ga vaši) podjednako je važna. Tretiranje semena insekticidima iz porodice neonikotinoida trenutno nije dozvoljeno za ovaj usev. Time se izoštrava fokus na sorte s otpornošću na virus BYDV na nivou visokog prinosa.

Kvalitet
Visoka hektolitarska masa i dobra separacija zrna imaju važnu ulogu u trgovini ječma za stočnu hranu i, stoga, takođe ima visoku selektivnu vrednost.

Osobina ’kvaliteta fermentacije’ sastoji se od različitih pojedinačnih svojstava, kao što su sadržaj ekstrakta, aktivnosti enzima, sadržaj proteina, mekoća i viskoznost. Sve su ove osobine važne za proizvodnju slada i proces fermentacije. Sorte pivskog ječma treba da sadrže dosta skroba, a malo proteina.

Podsticanje tolerancija na abiotski stres, poput otpornosti na zimu
Ozimi ječam se seje na jesen i zimu prezimi na polju. Za sorte koje nisu prilagodljive niskim temperaturama, postoji veliki rizik od izmrzavanja. Budući da se dobra selekcija zasnovana na ovoj složenoj osobini javlja u nepravilnim razmacima u prirodnim uslovima, podržava se testovima u veštačkim uslovima mraza.

Prinos
Cilj je istovremeno povećanje kako prinosa zrna tako i prinosa ulja unapređenjem sadržaja ulja jer sadržaj ulja u zrnu određuje više vrednosti.

Kvalitet
Pored povećanja sadržaja ulja, cilj je povećanje sadržaja proteina repičinog brašna, uz istovremeno nizak sadržaj glukozinolata. Kvalitet ulja predstavlja isključivo standard kvaliteta dvostruke nule bez eruka kiseline i s normalnim nivoom polizasićenih masnih kiselina.

Otpornost na štetočine
Poseban cilj je povećanje otpornosti na trulež stabla izazvanu gljivičnim bolestima. Unapređena otpornost na bolesti uvenuća i truleži stabla predstavlja još jedan srednjeročni do dugororočni cilj, kao i otpornost na kilu kupusa u zaraženim oblastima, u okviru specijalnog programa.

Povećanje tolerancije na abiotski stres
U tom smislu, unapređenje otpornosti na zimu je poseban prioritet. Posebno je važna niska tendencija stabla ka istezanju na jesen.

Unapređenje agronomskih osobina
Pored dobre sposobnosti uspravnog položaja, ciljevi selekcije su paralelno sazrevanje stabljike i zrna. Rani i kasni hibridi uljane repice izabrani su kako bi period trajanja žetve bio fleksibilniji. Tokom perioda pre zime, biraju se brzorastuće vrste, podobne za kasnu setvu, i spororastući hibridi za ranu setvu.