Bolji prinosi zahvaljujući satelitima

Satelitske slike pokazuju tačno koliko semena treba posejati i gde. Ova inovacija pomaže poljoprivrednicima da postignu veće prinose – a najveća italijanska farma mleka već računa na nju za setvu njenog kukuruza.

Simoun Sebastijano (Simone Sebastiano) mrvi zemlju prstima. „Kora je već dobra“, kaže poljoprivrednik nakon što je ponovo rukom dosegao do tamno smeđeg gornjeg sloja njiveu blizini Rima da ispita zemljište. „Ali još uvek je previše vlažna za seme.“ To znači da tog dana u aprilu neće ni sejati kukuruz. Čekanje idealnog trenutka za setvu se nastavlja u Acijenda Makareze (Azienda Maccarese), jednoj od najvećih farmi u Italiji.

Farma Makareze je prvobitno osnovana kao zadruga i od 1998. godine je u vlasništvu holding kompanije Beneton Grupe Ima više od 3.500 krava muzara i proizvodi približno 40.000 litara mleka dnevno, što je čini najvećom farmom mleka u Italiji. Većina ljudi koja živi u kosmopolitskom gradu Rimu ili ga posećuje pije njihov kapućino sa penom od mleka sa farme Makareze. Da bi krave bile dobro uhranjene i proizvodile više mleka, poljoprivrednik Sebastijano (Sebastiano) i njegov tim gaje kukuruz.

Poljoprivrednici se oslanjaju na satelitske slike iz KWS

Sebastijano ne može da sadi seme kad god to poželi – to zavisi od vremena. Međutim, ovaj tridesetšestogodišnjak sa svojim kolegama zaista kontroliše kvalitet semena kako bi postigao maksimalan prinos. Naravno, oni se oslanjaju na dugogodišnje iskustvo, ali takođe koriste vrhunsku metodu analiziranja satelitskih slika koje KWS testira u saradnji sa nekoliko farmi u Italiji od 2018. godine.

Zemljišta nisu homogena. Močvarna oblast oko farme Makareze je dobar primer za to. Na nekim mestima u zemljištu ima više humusa; neka područja su takođe niska i vlažna, dok su druga uzvišena i suva. Usevi ne rastu podjednako svuda i njihov prinos varira, u nekim slučajevima značajno. Tako je i na farmi Makareze, kao i svuda u svetu. Zbog toga poljoprivrednici poput Sebastijana programiraju svoje sejalice da seju više semena na mestima gde kukuruz može više da raste. Ipak, ta odluka se često zasniva prvenstveno na iskustvu.

Kukuruz je najvažniji usev na farmi Makareze.

Kukuruz treba sejati što je ranije moguće – na skoro jednoj trećini površine od 3.200 hektara obradive zemlje farme Makareze. Nakon žetve kukuruza, on se obrađuje u silažu i daje kravama cele godine. Kukuruz se takođe koristi kao sirovina za pokretanje njena dva postrojenja za biogas koji, između ostalog, snabdevaju energijom dve mlekare na farmi.

Sviće novi dan. U svom blatnjavom, sivom pikapu, Simoun Sebastijano se odvozi do ogromne upravne zgrade farme. Od ranog jutra je napolju, na terenu, sa svojim kolegom Enrikeom Gacola (Enrico Gazzola). Ovog puta je uzorak zemljišta bio pozitivan – setva može da počne i KWS sistem može da potvrdi njegovu vrednost u praksi, baš kao što je to učinio prošle godine. Nešto kasnije, Sebastijano, Gacola i još 15 zaposlenih stoje na toploj svetlosti jutarnjeg sunca i razgovaraju o postupku setve.

Poljoprivrednici veoma dobro poznaju svoje njive. „Ali mnogi izvođači radova koje zapošljavaju za setvu nemaju tako precizno znanje o polju“, kaže Mark Bjeri (Mark Bieri), stručni agronom KWS koji je razvio algoritam za analizu satelitskih snimaka. „U nekim oblastima Evrope, postoje takođe veoma velika polja koje čak ni poljoprivrednik ne poznaje detaljno.“

Ne radi se o tome da sve radite drugačije, objašnjava stručnjak. Zahvaljujući promenljivom sistemu setve povećava se prinos za nekoliko procenata. „Satelitski sistem pruža puno koristi“, potvrdio je Simoun Sebastijano. „Konkretno, biljke i klipovi kukuruza rastu daleko ujednačenije u polju. I mnogo su lakši za žetvu. I poslednje, ali ne i manje važno, štedimo novac – sada možemo preciznije da sejemo seme i da proizvodimo tačno onu količinu koju želimo.“

Uvećanja prinosa do 10 odsto

U najboljem slučaju, kaže Mark Bjeri, promenljiva količine semena zasnovana na satelitu može da uveća prinos za približno 10 odsto. KWS teži ka tome da proširi svoju uslugu i da je poboljša: Tokom 2019. godine treba da budu dodate Srbija i Nemačka kao pilot zemlje.

U međuvremenu, zaposleni na farmi Acijenda Makareze su u polju i ubacuju hibridno seme u osam rezervoara na sejalici prikačenoj za zeleni traktor. Na njenom krovu je narandžasto-žuta komponenta koja komunicira sa ugrađenom elektronikom i izbacuje materijal prema digitalnoj mapi. Pomoću GPS navigacije, Džon Dir (John Deere) polako kreće i prelazi preko polja.

Simoun Sebastijano je kleknuo u tek formiranu brazdu i ispituje dubinu semena i razmak, a zatim živahno ustaje. „Sve je u redu“, kaže. „Kiša je sada opet dobrodošla.“

Dronovi, sateliti, podaci: Šta je zapravo precizna poljoprivreda

Bilo da se menja količina posejanog semena, prati rast biljke ili utvrđuje idealno vreme za žetvu: Poljoprivrednici sve više zasnivaju svoje odluke na velikim podacima i slikama visoke rezolucije. Sateliti i dronovi obezbeđuju fotografije koje dostavljaju objektivne i precizne informacije o količini đubriva, mogućim zarazama štetočinama ili sadržaju vode u zemljištu. „Sve to doprinosi poljoprivredi koja čuva resurse – i to je jedan od naših ključnih ciljeva“, kaže KWS stručnjak Mark Bjeri.

Optimizovana količina semena kukuruza koju izračunava KWS vrhunski je alat za izradu infografike.

Otkrijte više

KWS_drohne_pflanzenzuechtung_dr_christoph_bauer_leiter_technologieentwicklung_marius_burkhardt_drohne.jpg

Precizna poljoprivreda: Kako poljoprivrednici imaju koristi od dronova u poljoprivrednoj proizvodnji

Budućnost proizvodnje je, između ostalog, u vazduhu: KWS koristi dronove na svojim poljima radi još brže proizvodnje novih hibrida.

čitaj više više

KWS-SAT-TS-Monitoring-Smartphone-Closeup-Corn-Field.jpg

Preciznost u polju: Slike iz vazduha prikazuju pravo vreme za žetvu kukuruza

Precizna poljoprivreda zahvaljujući satelitima: Od 2018. godine, KWS je u stanju da detektuje idealno vreme za žetvu silažnog kukuruza – zahvaljujući satelitskim snimcima koje pravi sistem jedinstven u celom svetu.

čitaj više više

Sa skenerom, u nepoznato: Kako posmatrate rast korena?

Kako posmatrate kako korenje šećerne repe raste na dubini od 1,50 metara? Vrlo je jednostavno. Sve što vam treba je velika bušilica, duge cevi od pleksiglasa...

čitaj više više

Povratak na glavnu stranicu

„Svet poljoprivrede”