U pitanju je budućnost krompira: seme umesto semenskog krompira

Krompir spada u svetski najvažniju hranu

U pitanju je nešto zaista veliko: budućnost krompira. To je jedna od najvažnijih životnih namirnica koje postoje. Nemac pojede približno 60 kilograma krompira godišnje – a stanovnici Latvije dvostruko više. Ipak, krompir je veoma težak za uzgajanje zbog svog genetskog sklopa. Da bi se to promenilo, KWS je udružio snage sa američkom kompanijom Simplot, koja je takođe porodična kompanija i jedna je od vodećih kompanija u svetu u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda.

Zajedno su osnovali kompaniju Arvedo (Aarvedo). Oba partnera imaju 50 odsto udela u ovom zajedničkom poduhvatu, pri čemu KWS i Simplot primenjuju potpuno nove pristupe u uzgoju, razmnožavanju i gajenju krompira. Sedište nove kompanije je na staroj lokaciji kompanije KWS Potato u mestu Nagele u Holandijij, nedaleko od jezera Ejsel (Ilssel) na obali Severnog mora. Uzgajivači i istraživači u kompaniji Arvedo rade na ubrzavanju vremena do plasiranja na tržište u pogledu novih sorti krompira sa poboljšanim karakteristikama.

Pogled na genom

Stručnjaci se posebno bave jednim izazovom. Trenutno je potrebno 20 godina za uzgoj nove sorte. To je veoma dugo vremena, čak i za uzgajivače biljaka. Pogled na genom krompira ilustruje zašto je taj proces dug i naporan.

Današnje komercijalne sorte krompira su tetraploidne – stručni termin koji se koristi u biologiji da označi da imaju četiri niza hromozoma (poređenja radi: ljudi imaju samo dva niza). Kod krompira je dakle svaki gen – pa tako i svaka osobina – prisutan u četiri različita oblika. To ima dalekosežne posledice.

Ako se ukrste tetraploidne biljke, rezultat je potomstvo sa veoma velikom genetskom raznovrsnošću. Potomstvo biljaka koje sadrži samo dve kopije svakog gena (koje uzgajivači nazivaju diploidi) odlikuju se daleko manjom raznovrsnošću. Velika genetska raznovrsnost znači da je potrebno više vremena da se izdvoje poželjne karakteristike u postupku uzgoja.

Brži rezultati u uzgoju krompira

„Želimo da postanemo brži“

„Želimo da postanemo brži“, kaže Pol van den Vijngard (Paul van den Wijngaard), Holanđanin, rukovodilac zajedničkog poduhvata. Lakše je reći nego uraditi: Za postizanje cilja će biti potrebno mnogo više vremena. Plan je, kaže van den Vijngard, da se genetska kompleksnost krompira redukuje „na prihvatljivu meru uzgoja“. To se postiže smanjenjem broja hromozoma sa četiri na dva. U biološkom smislu, to nije problem i biljke nastavljaju da rastu veoma lepo.

  • Uzgajanje novih sorti krompira je dugotrajno. Polazimo sa potpuno novim idejama.

    Susanne Holzapfel, KWS
    kws_susanna_holzapfel.jpg

Nakon što su stvoreni početni uslovi, nove sorte se mogu uzgajati bolje, odnosno, brže. Onda van den Vijngard sa svojim timom može da utiče na željene osobine daleko brže i jasnije. One obuhvataju osobina kao što su otpornost na različite patogene. Visok prinos je važan mnogim poljoprivrednicima. Neki kupci žele određeni ukus. Da bi se napravio pomfrit dugog oblika, proizvođači prirodno zahtevaju izrazito duge krompire. A obožavaoci asparagusa često vole nove vrste krompira koji, iako manji, može da se stavi svež na sto u maju. Oblik, sadržaj skroba i mogućnost skladištenja dodatne su osobine koje uzgajivači žele da modifikuju.

To takođe pokazuje zašto su Simplot i KWS dobra kombinacija. Njihov zajednički poduhvat Arvedo ujedinjuje iskustvo i znanja i veštine u domenu uzgoja hibridnih biljaka kompanije KWS sa stručnošću kojom se Simplot – najveći porodični agrobiznis u SAD – hvali na tržištu krompira.

Sledeći korak

Ali to nije sve. Takve optimizovane (diploidne) sorte nisu mogle da se koriste u sledećem koraku kao roditeljske linije za proizvodnju hibridnog semena krompira. „To bi bila inovacija koja bi radikalno promenila poljoprivredu“, kaže van den Vijngard.

  • Seme krompira ima potencijal da promeni poljoprivredu, ne semenski krompir.

    Menno Douwers, KWS
    kws_menno_douwers.jpg

Do sada se za krompir koristio metod klonskog razmnožavanja. To znači da poljoprivrednici zadržavaju jedan deo berbe krompira; stave krompir na tamno i hladno mesto; proveravaju ga tokom zime; tretiraju ga radi zaštite od štetočina; u proleće utovare krtole nazad na prikolicu; ponovo izađu u polje i posade semenski krompir. Jedna stvar je jasna: Logistika transporta i skladištenja obuhvata samo trošak i energetski je zahtevna. Cilj kompanija KWS i Simplot je da pojednostave taj mukotrpan, dugotrajan proces i da ga učine isplativim i ekološki održivijim.

Seme umesto semenskog krompira

van den Vijngard je ubeđen da seme krompira – barem početni materijal za razvoj novih sorti – može da postane industrijski standard zahvaljujući mnogim prednostima u pogledu transporta i rukovanja. „Hibridni krompir definitivno poseduje ono što je potrebno da napravi preokret.“

Seme umesto semenskog krompira: Takva transformacija bi smanjila problem logistike. Tovari krompira –potrebne su 2,5 tone semenskog krompira po hektaru – bi bili zamenjeni samo jednom kartonskom kutijom punom semena teškog manje od 100 grama. To bi takođe povećalo kvalitet i predvidljivost u polju.

Malo seme dobijeno iz visoko optimizovanih roditeljskih linija takođe bi odražavalo sve ono što čini snažnim partnerstvo između kompanije Simplot i KWS: vodeća pozicija u uzgoju hibrida i detaljno znanje o tome šta poljoprivrednici, proizvođači hrane i konzumenti traže od krompira.

Veća preciznost u uzgoju

U praksi to znači sledeće: Brži napredak selekcije omogućava poljoprivrednicima da dobiju optimizovane sorte koje daju najveći mogući prinos i zaštićene su otpornošću na patogene. To bi smanjilo upotrebu hemijskih pesticida. Zauzvrat, proizvođači hrane i potrošači imaju koristi jer će njihovi zahtevi – kao što je ukus, tekstura i karakteristike obrade krompira – biti preciznije ispunjeni zahvaljujući poboljšanim mogućnostima uzgoja.

Ali iskreno, dug je put pre nego što dođemo do krompira budućnosti. Bez obzira na to, „Intenzivno istraživanje koje sprovodimo na hibridnom krompiru od 2011. godine već je uveliko napredovalo. Sada možemo da razvijemo nove sorte,“, kaže van den Vijngard. Izazovi na putu do budućnosti u uzgoju hibrida uključuju proizvodnju genetski istovetnih roditeljskih linija visokih performansi. „Naš prvi proizvod verovatno neće biti spreman za plasiranje na tržište do otprilike 2025. godine“

Povratak na glavnu stranicu

Vaš kontakt

Ivana Gligorijević
Ivana Gligorijević
Marketing Lead SEE
Šalji e-poštu
KONTAKT